Отвориш очи, провириш кроз прозор, и видиш... киша лије... Куда побећи? Натраг у кревет?! Али, авај, о шта да се ослониш, чиме да се заклониш?! Какви јастуци, и од најмекшег перја, какви покривачи! Шта је то наспрам нечијег топлог рамена, и руку што грлећи те од све туге бране?! Како да верујем да ће сунце опет да изађе? Кад нема тих очију што бране да тону моје (од папира) лађе!