Да имам јахту (да на њој пловим), рекао је, тебе бих повео! Насмешила се (он то није могао да види) и срце јој је заиграло (он то није могао да осети). Није јој било јасно зашто баш јахта (иако је метафора и није на њој поента), кад она не чезне за гламуром. Пошла би са њим и на бициклу (постоји опасност, додуше, да би превозно средство услед тога изгубило равнотежу), и пешке, и гола и боса, по трњу... на крај света и у црну земљу.
недеља, 31. март 2013.
субота, 2. март 2013.
Отвориш очи, провириш кроз прозор, и видиш... киша лије... Куда побећи? Натраг у кревет?! Али, авај, о шта да се ослониш, чиме да се заклониш?! Какви јастуци, и од најмекшег перја, какви покривачи! Шта је то наспрам нечијег топлог рамена, и руку што грлећи те од све туге бране?! Како да верујем да ће сунце опет да изађе? Кад нема тих очију што бране да тону моје (од папира) лађе!
петак, 1. март 2013.
Пријавите се на:
Постови (Atom)